Zadatak hladnjaka je da toplotu koja se oslobodi na elektricnoj komponenti odvede u okolni prostor i time radnu temperaturu komponente odrzi u dozvoljenim granicama. Hladnjaci mogu da budu pasivni i aktivni.
Kod pasivnih hladnjaka za hladjenje komponente nije potrebna elektricna energija, takvi hladnjaci se oslanjaju na prirodno strujanje vazduha i zracenje ili na strujanje vazduha koje potice od nekog spoljasnjeg ventilatora. Glavno svojstvo hladnjaka je njegova termicka otpornost koja se izrazava u K/W. Ukoliko je termicka otpornost manja, hladjenje je bolje. Smanjivanje termicke otpornosti se postize povecanjem povrsine hladnjaka, pa zato hladnjaci imaju veliki broj rebara. Najosetljivije mesto kod hladjenja je spooj izmedju elektricne komponente i hladnjaka. Da bi se prelazna otpornost smanjila koriste se razlicite termicke mase, uglavnom bele boje.
Aktivni hladnjaci za svoj rad zahtevaju elektricnu energiju koja okrece ventilator hladnjaka da bi se zagrejani vazduh uklonio.
Savremene maticne ploce u velikom broju slucajeva koriste tzv. Heat pipe. Ovakve mb imaju veliki broj bakarnih cevi i bakarnih hladnjaka. Savremena kucista su projektovana za finu cirkulaciju vazduha kroz kuciste, vazduh se uvlaci kroz donju stranu kucista, struji preko komponenti i izbacuje se van kucista pomocu ventilatora u izvoru za napajanje.
Нема коментара:
Постави коментар